Društvo „Poestetika“ svojom vaspitno-obrazovnom ponudom ovakvim poetskim lekcijama godinama promoviše vaspitanje u vrlinama.
Poestetika u samom svom nazivu nosi suštinu – etika, estetika i poetika kao nauke u predmetu svog izučavanja imaju vrednosti „dobro“, „lepo“ i „istinito“, relevantne za psihičke procese deteta. Zato je i sama ideja „Poestetike“ da „dobro“, „lepo“ i „istinito“ dobiju svoj prostor u svakodnevnom životu i posluže kao obrazac u vaspitanju i obrazovanju dece.U konglomeratu neprimerenih sadržaja koji se svakodnevno i intezivno nude deci iz prvenstveno komercijalnih razloga, zaboravljamo i zanemarujemo one vrednosti koje su temelj vaspitanja i obrazovanja dece i koje imaju za cilj razvijanje psiho-fizički zdrave i moralno i emocionalno stabilne ličnosti.
Učenje i recitovanje pesama lirske ali i epske poezije kod dece izaziva veliko interesovanje. Učenje i kazivanje pesama razvija kako intelektualne, tako i emocionalne i konativno voljne procese. Na taj način se vežba mnemotehnika što pospešuje bolje, lakše i efikasnije pamćenje. Recitovanjem i kazivanjem pesama vežba se dikcija, pravilan govor, ritam izgovorenih reči i rečenica. Poezija je osnovna kulturna potreba deteta i zato i postoje dečije pesme, one koje su i namenjene deci. One uvek imaju poruku i zato imaju vaspitnu funkciju. Deca će lako prihvatiti ono što im je ponuđeno kao i razne kreature iz pseudo kulture, tekstove lascivnog sadržaja koje vređaju intelekt i tako manipulišu decom. Da ne bismo bili saučesnici ili pasivni posmatrači, a to je u ovom slučaju ista kategorija, pravilnim uticajem usmeravamo decu i tako razvijamo nivo duhovne kulture.
„Stavi svoj život u stihove.
I opet ti kažem: stavi svoj život u stihove,
ako hoćeš da osetiš život univerzalnim,
i da budeš s ovim u vezi i harmoniji.
Možeš biti analitičar pesme,
no ne zaboravi pevati pesmu.
Pesnički kritičari žive u miru, a pesnici samo žive.
Analiza umrtvljuje, pesma oživljava.
Samo poezija može vaskrsnuti prozu.
Poezija je nikla iz drveta života, a proza iz drveta poznanja.
Svi govorimo: Laž je malotrajna, a istina večna.
Zašto poezija duže živi od proze, ako ne zato što je ona bliža istini, bliža životu?
I tako, ako staviš svoj život u stihove, bićeš bliže istini, bliže životu.“
Vladika Nikolaj
Da to je lepo za decu ona su i bliža Bogu dok odraslima reći istinu može da zaboli i tada najčešće na žalost gubimo ljude oko nas zato ne mojom suditi i opraštamo. ..
Slavko