U eksluzivnom intervjuu sa šamanom koji je rođen na tlu Srbije a u šamanizam je iniciran na obalama Bajkalskog jezera, otkrivamo tajne i značenja šamanizma.
Šamanska praksa je vrlo drevna, i arheološki podaci govore da određeni rituali sežu još iz doba neolita.
Šaman je izabranik duhova, a sam termin u bukvalnom prevodu znači sin neba – to su odabranici koji mogu da komuniciraju sa duhovima i kreću se kroz različite ravni astralnog sveta.Reč „šaman“ je uzeta iz jezika evenki, najmnogoljudnijeg tunguskog jezika koji se danas govori u Rusiji, Mongoliji i Kini. Termin označava iscelitelja koji poseduje sposobnost da uđe u svet duhova, kako bi u njemu lečio svoje pacijente, ili iz njega donosio poruke. Prema konceptu šamanske medicine, sve bolesti nastaju zbog disbalansa između dva sveta. Šaman ulazi u svet duhova koji se reflektuje na ovaj svet i tamo vodi zalutalu dušu pacijenta ili je oslobađa sila i uticaja koje su je zarobile. Kada se ponovo uspostavi ravnoteža između svesnog i nesvesnog u pacijentu, bol, odnosno bolest, nestaje.
Ne možete odabrati da postanete šaman, jer to nije odabir ljudi već neba. Šamani često prolaze kroz takozvanu šamansku bolest koja nestaje tek kada se odazovu svom životnom pozivu – šamanizmu; tu su često i oznake na telu, šest pristiju ili kost viška koji takođe mogu upućivati na to da su baš oni izabranici Neba. Ipak, prave inicijacije slede tek nakon boravka sa drugim šamanima u okviru njihove zajednice, pomnog posmatranja i odobrenja iz viših sfera. Šamani praktitkuju drevne rituale, poštujući i štiteći Prirodu, čuvajući suptilnu ravnotežu sveta.
Šamanizam nije religija, pa ima šamana pravoslavaca, budista, rodnovernih, jer je ovo nije religija nego umetnost rukovanja energijama. Beli šaman je prvi stepen šamanizma u kome se dobija znanje o isceljivanju ljudi kao i određeni alati – kalakoljčik šamansko zvono i zmajev štap; sledeći stepen je inicijacija u crnog šamana kada se dobijaju crna znanja da bi se znalo kako se upravlja ovakvim vrstama energije a tada šamani dobijaju i bubanj. Šamanski ogrtač služi za zaštitu šamana u svetu duhova. Inicijaciju u kuznjeca – kovača, mogu dobiti samo muškarci, dok prethodne dve inicijacije mogu dobiti i žene. U šamanizmu ima devet stepeni inicijacije.
Naša sudbina nije striktno zacrtana- za Radost Života kaže sibirski šaman i otkriva da ljudska sudbina liči na spirale DNK i da je deo našeg ličnog izbora kojom ćemo niti u životu da krenemo – ključne događaje nećemo izbeći, ali puteve kojima želimo da idemo biramo sami i niko nema pravo da na naš izbor utiče.
Nasleđe predaka je poznato u svim civilizacijama i vremenskim epohama i svoje pretke uvek možemo pozvati u pomoć – posebni šamanski rituali tome su i namenjeni. Šaman podseća i na činjenicu da naši postupci utiču i na život našeg potomstva ističući značaj porodice i njenog očuvanja pošto je u savremenom svetu porodica izložena sve žešćim udarima.
Pre odlaska u Sibir Saša je proučavao magiju sa ovih prostora – svaki šaman, i pre nego što uđe u šamansku praksu, kao deo ličnog puta, prolazi kroz etape saznavanja tradicija, magije i energija prostora na kojem je rođen. Prenosimo jedan njegov doživljaj iz ovog doba:
Tajna planinskog cveta
Sećam se živo i dan danas jednog događaja. Tada sam bio još dete,imao sam 16 godina. Učio sam tajne Vlaške magije. Sedeo sam i posmatrao moju učiteljicu kako vrti vreteno. Izborano lice nije odavalo ni jednu emociju. Vešti prsti vrteli su niti vune, čini mi se ,tako brzo da su se svi pokreti stapali u jedan. Ti pokreti uspavljivali su me dok sam ih posmatrao. Iz polusna trgao me je njen glas.
“Idi i donesi ovaj cvet sa planine .”
Pružila ga je pažljivo prema meni. Pogledao sam u biljku. Zračila je nečim smirenim…Nosila je energiju visokih planinskih vrhova sa sobom.
Ustao sam i bez reci krenuo da se spremam na put. Nisam je pitao šta će i čemu služi ta biljka. Saznaću ionako, kada se vratim. Da se vratim bez nje, nisam ni pomišljao.
Četvrtog dana, promrzao, gladan, umoran, pocepan i neispavan došao sam u cik zore noseći cvet koji je odisao sveđinom planine. Dao sam ga bez reči učiteljici. Uzela je u ruke mali cvet, pomilovala i bacila u vatru.
Dok sam stajao zapanjen, pogledala me je i nasmejala se …
Zašto ? pitao sam .
Zato što je trebalo je da ga doneseš: bio je njen odgovor.
Tek kasnije, kada nje više nije bilo, shvatio sam…Cvet je bio jako redak,i imao je samo jednu funkciju. Jako važnu. Da mi zada cilj, da provedem par dana i noći na planini trazeći ga. Da me nauči da bez muke nista u životu ne možes da postigneš. Ja sam tada mislio drugačije-da je to cvet koji je potreban za neki obred. Cvet je imao snažnu energiju Magije, stara predanja kažu da je prvi takav cvet iznikao iz munje Peruna Gromovnika, ali cvetu koji sam ja trebao da uberem to nije trenutno bila svrha.
Kada moja učiteljica više odavno nije bila na ovom svetu, mnogo mi je puta u životu dolazio taj cvet u mislima i njena slika pored vatre, kako se smeje mom čuđenju. Dolazio mi je u misli, svaki put kada bih bio na ivici snage i nerava, kada bih pomislio da nešto ne mogu uspeti. I, za divno čudo, ta slika me je smirivala i davala mi je Nadu. A nada i upornost su činili da ostvarim i ono za šta sam uvek na početku pomislio da je nemoguće uspeti. Taj cvet je donesen sa planinskog vrha i sagorevajući u Vatri preneo svoju poruku- da me uvek podseti i da nikada ne zaboravim koliko je trebalo snage i vremena da dođem do njega.
Pouke koje nam donosi šaman odnose se i na našu samostalnost – za razliku od religije koja nam donosi poruke sledbeništva i poslušanja, šamanska praksa nam poručuje da je neophodno da mislimo sopstvenom glavom i da negujemo sopstveni sud o stvarima i životu.
Tekstu dodajemo i jedan lični utisak sa snimanja intervjua – sa velikom pažnjom i zanimanjem posmatrali smo ogrtač šamana i njegove alatke. O vratu šaman nosi tri zerkale, ima bubanj, mali čekić i nakovanj kao i kalakoljčik, zvonce i još mnogo alatki. Kada smo završili intervju, šaman je skinuo zerkale koje su se našle blizu mene – novinarke koja je radila intervju. Bez pitanja, posegla sam da dodrnem jednu od zerkala – povukla sam ruku munjevitom brzinom, toliko snažnu energiju sam osetila, i bogami se uplašila. Šaman je tada rekao: naš ogrtač možete dodirnuti, ali zerkale nikako! Na ličnom primeru uverila sam se u neporecivu snagu koja leži iza samo jednog obeležja šamana, i ostala nema pred tolikom snagom.
Ovde prenosimo još jednu njegovu poruku:
Najveći uspeh u životu nije ono sto si postigao sa lakoćom.
Najveći uspeh u životu si ostvario onda kada si pomislio da ne možeš vise,da ne možeš ostvariti tih nekoliko koraka do cilja- a onda si sakupio snagu i hrabrost i ostvario si cilj.
Najveći uspeh je onaj koji si ti lično postigao. Sam.
Šaman
