Muzikoterapija se u Srbiji sprovodi u Beogradu, u Centru za edukaciju i savetovanje iz muzikoterapije Hatorum , koji edukuje nove kadrove muzikoterapeuta i sprovodi muzikoterapiju u radu sa pojedincima i ustanovama.
Prim. dr sci med. Ranka Radulović, direktor Hatoruma i rodonačelnik muzikoterapije u našoj zemlji, kaže da je Hatorum poslednjih godina uz podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije stavio akcenat na muzikoterapiju društvene zajednice koja predstavlja primenu muzikoterapijskih metoda i tehnika, kod zdravih osoba, dece i odraslih, u cilju podsticanja telesnog i duševnog zdravlja i duhovnog razvoja i prevencije nastanka bolesti i socijalnih poremećaja.
Razvijajući ovu ideju, na ovom video snimku pored Dr Ranka Radulović, govore kandidati za muzikoterapeute Udruženja muzikoterapeuta Srbije. Snežana Oluški Vlačić, diplomirani defektolog, predstavlja rezultate projekta “Muzikoterapijom kroz inkluziju” u OŠ “Đura Jakšić” u Zrenjaninu, gde je radila sa učenicima i nastavnim osobljem krajem 2016. i početkom 2017. godine, a Andrijana Dučak, dipl. muzičar FMU i Damjana Njegić, dipl, muzikolog FMU govore o svom iskustvu u radu u prvom Hatorumovom školskom kabineta za muzikoterapiju u OŠ “ Isidora Sekulić# u Beogradu koje je osnovan 2016.
Muzikoterapijska aktivnost se odnosila na decu različitog uzrasta koja su kroz individualne časove i grupne muzikoterapeutske radionice doživela napredak u razvoju socijalnih veština, kontroli agresije, razvoju komunikativnosti, inicijative, kolektivizma i saradljivosti, razvoju psihomotorike, pažnje i koncentracije, doživljaju sebe i drugih, kao razvoju kapaciteta za rešavanje konkretnih zadataka i problema. Učešće u muzikoterapijskim aktivnostima pokazuje odlične rezultate u školskim postignućimam doprinosi razvoju inkluzije, boljoj disciplini u razredu i školi. U muzikoterapijskim aktivnostima učestvuju deca koja imaju probelem u komunikaciji, osećanju da nisu dovoljno prilagođena i prihvaćena u sredini, ali dece koja imaju posebne talente i teže visokom postignućima. Muzikoterapijski časovi kod dece sa razvojnim problemima , hroničnim bolestima ili stečenim invalidnošću dovode do njihovog istinskog socijalnog uključivanja. Posebna pažnja je ukazana deci koja su doživela ili očekuju gubitak bilo koje vrste, prvacima koji su ostavili kuće i obdaništa i krenuli u školske pohode, deci koja su doživela razvod roditelja, bolest ili smrt člana porodice, gubitak ljubimca, preselenje, gubitak školske godine.
Nastavno osoblje koje je pohađalo muzikoterapeutske radionice je takođe prorađivalo svoj odnos prema posebnim zaktevima koje razvoj inkluzije u školama stavlja pred njih, radilo je na sopstvenim životnim gubicima i učilo zrele mehanizme odbrane koje će koristiti za smanjivanje stresa na poslu i u životu. Muzikoterapijske grupe su im pomogle da se snažno povežu sa svojim profesionalnim okruženjem, uviđajući potpuno nove i neočekivane resurse, kako lične, tako i u svom okruženju.
Podstaknuti brzim napretkom učenika i sopstvenim naprekom onih koji su pohađali muzikoterapijske časove, roditelji, nastavnici i đaci nastavnici su izrazili veliko interesovanje za uključivanje većeg broja učenika, nastavnika i roditelja u dalji muzikoterapeutski rad – za Radost života su istakle naše sagovornice.
Imajući u vidu da je proces implementacije inkuluzije u toku, da nemamo dovoljan broj antistigma programa, a da stepen agresije u školama raste, o čemu nas svakodnevno izveštavaju, dr Ranka Radulović kaže da je neophodno da u budućnosti sve škole i obdaništa imaju muzikoterapijske kabinete, a da u njima rade školovani muzikoterapeuti.
Zašto baš muzikoterapija?
Zato što ne stigmatizuje, a poseduje niz metoda i tehnika kojima možemo pristupiti klijentima sa različitim muzičkim, verbalnim, kognitivnim, emocionalnim i telesnim kapacitetima I postići od suportativnih ciljeva – pružanje podrške, reedukativnih ciljeva (učenja poželjnih modela ponašanja, kontrolisanje treme straha, vežvanje govora, pažnje i koncentracije) do rekonstruktivnih promena koje pomažu da se menjaju naglašene crte ličnosti koje učenik, njegova porodica ili socijalna sredina vide kao loše, a koje su vidljive još u detinjstvu.
Metode koje su nove u svetu, čiji je autor Dr Ranka Radulović, a koje primenjuju registrovani članovi Udruženja muzikoterapeuta Srbije, su klinički i vanklinički dokazane kao efikasne i bezbedne, primenjuju se individualno i u grupi, a deca i osoblje ih sa zadovoljstvom prihvataju i u školama i u ustanovama socijalne zaštite. Metodi iz domena aktivne muzikoterapije su sa pevanjem ili sviranjem; to su metod pisanja pesama i integrativna muzikoterapija u kojoj se putem glasa ili sviranjem, sprovodeći muzikoterapijske igre postižu željene promene; u domenu receptivne muikoterapije imamo metod muzičkog izbora gde se željene promene postižu tako što se sluša i analizira muzika koju je klijent sam odabrao; u analizičkom slušanju muzike – metodu vođenih fantazija i art muzikoterapiji muzikoterapeut bira muziku, a klijent se izražava putem fantazija ili crtanjem.
