Naš narod je postao poznat širom sveta (osim po neslavnoj novijoj istoriji, koja je neupućenim u duže istorijske tokove uspela da promeni imidž našeg naroda iz domaćinskog u nešto drugo – ali nije sada o tome ovde reč) po tome što voli da dobro jede. Isprobavanje ukusa koji bude nepca, vrskanje, mljackanje, uživanje u hrani nikada nam nisu bili strani. Zato je međunarodni gastronomski festival Kuhinje sveta, po treći put održan u Beogradu, ovog puta u Domu sindikata (sada Kombank dvorani) bio očekivano, pun pogodak!
Pored ambasada, malih i velikih proizvođača hrane, pića i opreme za serviranje hrane, na festivalu su se predstavile i privredne komore Vojvodine i Srbije, opštine i turističke organizacije.
Nacionalne kuhinje, preko svojih ambasada u Srbiji, predstavili su Iran, Pakistan, Turska i Švedska dok su Grčka i ostale zemlje svoju kuhinju predstavile preko proizvođača i kulinarskih radionica koje su trajale tokom oba dana festivala.
Očekivano oduševeljenje i radoznalost izazvala je radionica izrade tradicionalnih turskih baklava, a miris i ukus pistaća u sočnom tradicionalnom slatkišu mamio je uzdahe i komentare svih uživalaca ove poslastice. Upravo ovim delikatesom našoj javnosti predstavio se turski grad Gaziantep koji je poznat i kao jedna od najboljih svetskih gastronomskih destinacija. Mehmet Ozsimitici,poslastičar iz Gaziantepa za Radost Života kaže da je ovaj grad patentirao više autentičnih jela, te da od 24 časa koliko traje dan, u ovom gradu dvadeset sati jedu, a ostala četiri smišljaju jela za sledeći dan.
Otkrivanju domačeg kulinarskog nasleđa pomogle su domačice iz udruženja Etno konac iz Ražnja koje su pripremale toplo predjelo červiš, koje je zbog malo zahtevnije pripreme sve manje zastupljeno na srpskim trpezama.
Na stručnim predavanjima bilo je više reči o izvozu vina, konkursima za EU fond i biodinamičkoj proizvodnji. Posetioci festivala upoznali su i organske proizvode s farmi u Srbiji, šampinjone u vinu, namaze od povrća i leblebije, guščju paštetu, proizvode od prepeličjih jaja, med sa zlatnim česticama, voćem i biljnim dodacima, brašna mlevena na vodenice staroj dva veka, ulja, testenine, kolače sa manastirskim blagoslovom, sokove, zdravo bilje, sokove, vina, točenopivo, rakije, kao i posuđe od drveta, daske za sečenje, roštilje.
Mironosnice, kolači sa pričom – orasnice, gnezda i vanilice prave se od sastojaka kupljenih u srpskim manastirima i čuvaju deo našeg naleđa, dok su organski proizvođači zaduženi za ono najvažnije – očuvanje domačih autohtonih sorti i semena.
Na kraju, iskustveno je potvrđeno ono što proučavaoci zakona uspeha istrajno govore – ne treba se plašiti grešaka! Oraščanka – polusuva šljiva punjena orasima i obložena orahom, plazmom i kokosom je dobitnica zlatnih medalja za ukus međunarodnog Novosadskog sajma, a plod je greške lošeg tehnologa. Naime domaćin je sam izumeo naćin sušenja šljiva koji je upravo zbog svoje nasavršenosti dao savršenu polusušenu šljivi neodoljivog ukusa.
Fatalno ljuti začini, dšamp – šaminjoni u belom vinu, pečeni sir sa slaninicom i pršutom, aromatični biljni sir u izvedbi Dragoslava Jovanovića i Olivere Rosić i Termomix aparata samo su neki od odličnih recepata koje smo isprobali.
U našem videu prenosimo vam samo deo utisaka koje smo poneli sa ovog sjajnog druženja, mesta pozitivne energije, nasmejanih i sitih ljudi koji se bave možda najlepšim zanatom na svetu – otkrivanjem i usavršavanjem različitih ukusa.
