Odlučili smo se, nakon uspešnog Novogodišnjeg Festivala Radost Života, da jesenji Festival Radost Života održimo u prirodi, van grada.
Kolega Dragoslav Jovnović koji nam godinama otkriva slasne (i zdrave) recepte pozvao me je da saopšti radosne vesti: postao je potpredsenik Udruženja poštovalaca dela Nikolaja Velimirovića i želja mu je da što više može, doprinese promociji Soko grada gde se nalazi i istoimeni manastir posvećen Velimiroviću.
Molitve na jezeru vladike Nikolaja Velimirovića u mladosti su mi bile omiljeno štivo, fenjer i svetionik na uskom i trusnom putu odrastanja. I sada, toliko godina kasnije, njegove reči pravo su blago Duše:
Šta god da tkaš, vezuj konce za nebo
Neka ti svi ljudi koje sretneš, budu žive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi.Zadržavaj se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra za braću svoju.
Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.
Nikolaj Velimirović osnovnu školu završio je u manastiru Ćelije u selu Lelići. Doktorirao je na Bogoslovskom fakultetu a drugi doktorat u Ženevi je bio iz filozofije. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Sa srpskom vojskom preživeo je Solunski front u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je zatočen u zloglasnom logoru Dahau. Pošto mu srpske vlasti nisu dopustile povratak u domovinu, ostatak života provodi u Americi. U ruskom manastiru Svetog Tihona u Pensilvaniji se upokojio 1956. godine, da bi mu mošti bile prenete u u Srbiju 1991. godine, kada ga je Srpska pravoslavna crkva kanonizovala u svetitelja.
Ova kratka biografija ne može ni na koji način da dočara veličinu ovog duhovnika, neobičnog za savremenike, nadahnjujućeg za sva nadolazeća pokoljenja i tragaoce za životnim i duhovnim istinama.
Jesenji Festival Radost Života održan je u Soko gradu, u manstiru posvećenom Svetom Nikolaju Velimiroviću, na čarobnom mestu u blizini Ljubovije.
Sam put uz reku Drinu prilika je da upoznate neke nove, drugačije predele, ni nalik ušorenim vojvođanskim prizorima ili mestima po centralnoj i južnoj Srbiji. Kuće sa urednim i bogatim okućnicama ugodno su smeštene u krajoliku nestvarne lepote uz reku modro plavičaste boje. Ovo je samo uvod za čarobni prizor koji se pred okom otvara kada dođete podno Soko grada.
Kada smo stigli na proplanak okružen ogromnim stenama odmah nam je postalo jasno zašto utvrđenje iznad Ljubovije, u narodu poznato i kao Sultanova nevesta, nikada nije borbom osvojeno. Od turskog utvrđenja koje je fermanom preseljeno u Zvornik danas su ostale samo zidine, a saznajemo da postoji mogućnost skorog obnavljanja utvrđenja, nalik na ono od pre nekoliko vekova. Kao znamenje slobode i onog čuvenog “nebeskog naroda” između neba i zemlje, u bezvazdušnom prostoru između dve stene vijori se skoro prozirna zastava. Čujemo u blizini potok koji romori, dok se na planini ispred vidi sjajni veliki krst. Ovo znamenje srpskom narodu podario je Nemac Horst Vrobel, kao znak pokajanja i pomirenja srpskog i nemačkog naroda.Čini se nemogućim zadatkom iz podnožja stići do vrha stene i do samog krsta, no taj smo zadatak sutradan obavili kroz šetnju dugu sva kilometra. Usput smo na različitim mestima videli i kapelice na kojima piše deset Božijih zapovesti. Pogled na okolna sela i na manastirski kompleks i jezero podno krsta oduzima dah. Iako sam verovala da ću se straha od visine osloboditi skačući sa bandžija, život nije hteo da čekam, pa sam strah prevazišla penjući se stepeništem do najviše tačke Soko grada.
Radionica prirodne kozmetike “Oriša” Tanje Čope svakako je bila najmirisnija. Saznali smo nešto više o prirodnoj kozmetici ali i čajevima i lekovitim biljkama koje nam mogu biti od koristi za negu kože “iznutra” i izmackali se sveže napravljenim losionom za telo.
Kako bi bilo dobro započeti dan, zašto su jutarnji kolačići strogo zabranjeni i kako bi trebalo da izgleda dobro izbalansiran doručak čuli smo na predavanju Tamara Vujović iz “Cantarlife Fit”
Predavanje i radionicu zdrave ishrane održao je naš dugogodišnji saradnik Dragoslav Jovanović, čije “Parnad” recepte sa ponosom najavljujemo i našim sledećim emisijama.
Uverili smo se i u efikasnost Su Jok metode koju je sa nama nesebično podelila Gordana Bosnar Mitić.
Uživali smo u književnoj večeri i izložbi akvarela uz pomoć koje smo se prošetali srpskom carskom lavrom, najsvetijim mestom našeg naroda, Hilandarom iz prekrasne edicije pisca i slikara Mileta Pajića.
Uživali smo uz stihove, pored vodopada, uz logorsku vatru.
Družili se, šetali, disali, smejali.
Upoznali se sa Soko gradom.
Odlučili smo da tamo, svi zajedno, proslavimo i Srpsku Novu godinu.
Trenuci za pamćenje – Festival Radost Života – Povratak sebi i prirodi.
